Značaj problema

Glavobolja je jedna od najčešćih tegoba koja se javlja kod oko 10% osoba u populaciji zapadne hemisfere i zbog koje se skoro 30% bolesnika obraća lekaru primarne zdravstvene zaštite. U nekom trenutku svog života, glavobolju doživljava 70-95% osoba, a svega oko 5% ovih osoba se obraća lekaru za pomoć. Više od 1% ambulantnih pregleda, računajući i preglede hitnih službi, se realizuje zbog glavobolja.(1) Glavobolja se najčešće javlja kod osoba starih 20 do 40 godina, a zatim incidenca stabilno opada sa starenjem.

Klasifikacija glavobolja

Me|unarodna klasifikacija glavobolja (MKG)(2) se zbog jedinstvene terminologije i preciznih dijagnostičkih kriterijuma smatra standardom za dijagnostiku glavobolja. Prema MKG glavobolje se razvrstavaju u 14 različitih klasa, tako da prve četiri klase obuhvataju primarne, sledećih osam sekundarne glavobolje, u klasi 13 su kranijalne neuralgije, primarni i centralni uzroci bola lica, a u klasi 14 neklasifikovane i nedovoljno specifične glavobolje. Svaki tip glavobolje se posebno klasifikuje tako da jedan bolesnik može u isto vreme da ima nekoliko različitih dijagnoza glavobolja.

Patofiziologija glavobolja

Intrakranijalne strukture osetljive na bol su delovi meninga kao što su: bazalna dura i venski sinusi mozga sa pritokama; neuralne strukture kao što su: glosofaringealni, vagusni, trigeminalni i gornji cervikalni živci; kao i vaskularne strukture: arterije dure, karotidne, vertebralne i bazilarna arterija, arterije Willisovog poligona i proksimalni delovi grana cerebralnih, vertebralnih i bazilarne arterije. Polimodalni nociceptori visokog praga nadražaja inervišu ove intrakranijalne strukture i aktiviraju se mehaničkom, termičkom ili hemijskom stimulacijom. Bolni impulsi se prenose nervim vlaknima trigeminalnog i prva dva spinalna živca do ganglija, a zatim do moždanog stabla na nivou ponsa i dalje, neuronima drugog reda do ventrolateralnog regiona trigeminalnog kaudalnog jedra i dorzalnih rogova gornjih delova cervikalne kičmene moždine. Nociceptivne informacije se projektuju ka brojnim subkortikalnim regionima, a zatim ka kortikalnim strukturama. Ascedentni i descedentni modulatorni sistemi vrše senzitizaciju i inhibiciju ove nocicepcije.

Nacionalni vodic za glavobolje