U poslednjoj deceniji pažnju istraživača privukla je glavobolja prekomerne upotrebe lekova, jedna od najprisutnijih, ali i najteže dijagnostikovanih vrsta glavobolja. Iako se prvi put opisuje još u 17 veku, eksperti na polju glavobolja su tek poslednjih dvadesetak godina konačno uspeli da ukažu na neželjene efekte čestog korišćenja lekova protiv bolova ispoljenih u formi hronične, svakodnevne glavobolje. U medicinskoj literaturi poznata je pod raznim imenima: „glavobolja izazvana lekovima“, „ergotaminska glavobolja“, „analgetska glavobolja“, „glavobolja zloupotrebe lekova“.

U opštoj populaciji to je treća najčešća vrsta glavobolje, posle tenzione glavobolje i migrene, i procenjuje se da oko 2% stanovništva širom sveta pati od nje. Međutim, skoro polovina pacijenata koja se zbog glavobolje obraća lekarima specijalizovanih ustanova i centrima za glavobolje ima upravo ovaj problem. Žene 3.5 puta češće obolevaju od muškaraca. Može se javiti u svakom životnom dobu, opisuje se čak i kod dece od 6 godina, mada je najčešća kod osoba u četvrtoj i petoj deceniji života što se  poklapa se sa periodom maskimalnog ispoljavanja migrene. Međunarodna klasifikacija glavobolja definiše je kao hroničnu glavobolju, prisutnu 15 ili više dana u mesecu  koja se razvila ili značajno pogoršala u periodu prekomerne upotrebe lekova namenjenih lečenju glavobolja. Prekomerna upotreba određena je frekvencom uzimanja pojedine klase lekova (brojem dana u mesecu) a ne njihovom količinom. Tako na primer uzimanje običnih analgetika 15 ili više dana u mesecu može izazvati ovu glavobolju,  dok kombinovani analegtici, specifični animigrenski lekovi (triptani, ergotamini) kao i drugi lekovi koji se koriste u terapiji bola mogu takođe biti uzročnici ako se koriste češće od 10 dana mesečno. Specifičnost ovog fenomena najbolje se ogleda u očiglednom pradoksu da glavobolju izazivaju upravo oni lekovi čija je primarna namena da je prekinu, olakšaju ili izleče.

Do koje mere su analgetici sastavni deo naših života primećeno je prvi put osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka u nekoliko evropskih zemalja. Prema rezultatima epidemiološke studije sprovedene u Švajcarskoj približno 4,4% muškaraca i 6,8% žena uzima analgetike bar jednom nedeljno, a 2,3% to čini svakodnevno. U Nemačkoj je 1985. godine procenjeno da 1% stanovništva uzima 1-10 tableta analgetika svaki dan.  Uzimajući u obzir da jedan značajan deo stanovništva prekomerno koristi lekove protiv bola pitanje koje se nameće je koje su to osobe u riziku da razviju hroničnu glavobolju zbog njihove prekomerne upotrebe?

Iako su mehaniymi nastanka još uvek nedovoljno poznati, glavobolja prekomerne primene lekova se po pravilu javlja samo kod osoba koje već pate od dugogodišnje migrene ili tenzione glavobolje. Može nastati čak i kada se lekovi ne koriste za lečenje migrene već iz nekog drugog razloga, kao što je na primer bol u leđima. Karakteriše se progresivnim povećanjem učestalosti, a često i promenom karakteristika ranijih glavobolja. Kako jačina, lokalizacija, kvalitet i trajanje bola u velikoj meri variraju od osobe do osobe, smatra se da je mnogo značajnije prepoznavanje procesa transformacije migrene ili tenzione glavobolje u glavobolju prekomerne upotrebe lekova od njenih samih osobina. Ipak, prepoznavanje i uvažavanje ovog problema i dalje je neadekvatno, nedovoljno, a nekada čak i potcenjeno, kako od strane samih pacijenata, lekara pimarne zdravstvene zaštite tako i od strane specijalista. Velikom meta-analizom studija sa preko 2612 ispitanika utvrđeno je da je u momentu postavljanja dijagnoze prosečna dužina trajanja migrenske ili tenzione glavobolje bila preko 20 godina, dužina perioda prekomerne upotrebe medikamenata 10 godina, a prosečno trajanje hronične svakodnevne glavobolje skoro 6 godina. U centrima i klinikama za glavobolje kao anegdota se ističe podatak da je najbolji pokazatelj da se radi o ovom entitetu  upravo broj prethodno neuspešnih terapijskih pokušaja i promenjenih lekara, s obzirom da glavobolju ovih pacijenta u proseku leči 5.5 lekara koristeći 8.6 različitih terapijskih stategija.

Danas se zna da je lečenje hronične glavobolje neefikasno u uslovima prekomerne upotrebe lekova, te je njihova potpuna obustava prvi i neophodan korak u izlečenju.  Cilj lečenja je  prekidanje ciklusa hroničnih glavobolja i popravljanje kvaliteta života ovih bolesnika.  Farmakološke mere podrazumevaju višemesečnu redovnu primenu preventivne terapije sa ciljem smanjenja učestalosti i jačine glavobolja kao i potrebe za uzimanjem analgetika, a od nefarmakoloških mera prevencije koriste se fizikalna terapija, akupunktura, relaksacione tehnike, tehnike savlađivanja stresa i mišićne relaksacije „biofeedback“.  Ishod lečenja je uglavnom povoljan, iako su mogući recidivi.  Ipak, optimalna strategija borbe protiv ovog velikog zdravstvenog i socijalnog problema je prevencija prekomerne upotrebe lekova,  sa ranom  identifikacijom osoba u riziku, pravovremenim  uvođenjem preventivne terapije kod pacijenata sa čestim migrenama,  kao i kontinuiranom edukacijom pacijenata  i njihovih lekara.