Migrena, kao hronična bolest koja se sastoji u glavoboljama koje se ponavljaju, česta je i u adolescenciji, tj. u periodu 12 – 18 godina.

Za razliku od dečjih migrena, koje su češće kod dečaka nego kod devojčica, na početku adoescencije se ovaj odnos izjednačava, da bi kasnije u adolescenciji, a posebno u odraslom dobu postao 3:1 u “korist” ženske populacije.
Osobine migrene u adolescenciji su više nalik na one u odraslom dobu no na dečju migrenu. Dakle, bol je najčešće jednostran, konstantan ili pulsirajućeg karaktera, jak, praćen mučninom i povraćanjem, preosetljivošću na svetlost, zvuk i mirise – i to svim ili većinom navedenih tegoba.

Trajanje pojedinačne glavobolje je od nekoliko sati do tri dana, a učestalost može biti od jednom do više puta mnesečno.

Često postoje provokativni faktori, kao što su: menstruacija, premalo ili previše spavnja, nedovoljno unošenje tečnosti, povećan fizički i psihički napor, stresne situacije. I u adolescenciji se može javiti menstrualna migrena: migrenski napadi se javljaju pre, za vreme ili neposredno posle menstruacije. Opisanoj glavobolji mogu prethoditi svetlucanje ili druge pojave u vidnom polju, redje vrtoglavica, nestabilnost, dvoslike, zujanje u ušima, zbunjenost, teškoće govora ili čak slabost ruke ili noge. U tim slkučajevi sa radi o migreni sa aurom, ali je neophodno dijagnostički isključiti druge moguće uzroke ovakvih pojava.

U adolescenciji redje no u detinjstvu, a češće no u odraslokm dobu, migrena se može manifestovati epizodama bola u stomaku ili trbuhu, povraćanja, vrtoglavice, zbunjenosti, smetnji govora ili slabosti ruke ili noge – a bez glavobolje. Ovi se sindromi nazivaju migrena bez glavobolje iili migrenski ekvivalenti i takodje zahtevaju detalju dijagnostiku u cilju isključenja drugih bolesti. Dakle, ako adoescent ima glavobolje koje se ponavljaju i koje su navedenih karakteristika, neophopdno je da se javi lekaru radi tačne dijagnoze i odgovarajuće terapije.

Poseban problem predstavlja samolečenje. Mlada osoba, nešto redje no odrasla, ipak u znlčajnoj meri, bez konsultacije sa lekarom, nekad ni sa roditeljem, uzima lekove protiv bolova “na svoju ruku”, što je neodgovarajuće i rizično: osim što se može prevideti ozbiljnije oboljenje, javlja se, kao komplikacija, glavobolja (zbog) prekomerne upotrebe analgetika (lekova protiv bolova). U cilju prevencije mnogo teže lečive glavobloja prekomerne upotrebe analgetika, neophodno je javiti se lekaru u osnovnoj zdravstvenoj zaštiti ili specijalisti za glavobolju, radi tačne dijagnoze i odredjivanja odgovarajuće terapije.

U periodu adolescencije, zbog posebne osetljivosrti i ranjivosti mladih osoba u ovom životnom dobu, migrena je posebno često udružena sa emocionalnim poremećajima i/ili promenama ponašanja: nesigurnost, strahovi, psihička napetost, loša koncentracija, neraspoloženje ili česte promene raspoloženja, povlačenje u sebe ili svadjalačko i nasilničko ponašanje. Ponekad se radi o pravim fobijama, paničnim poremećajima, depresiji, a neretko adolescent počinje da redovno i/ili prekomerno uzima alkoholna pića ili druge supstance.

Zbog sve češćih glavobolja i navedenih psihičkih smetnji, adolescent popušta u školi, dešava se da beži iz škole, odnosi sa vršnjacima, roditeljima i nastavnicima postaju krajnje problematični.  Iščekivanje sledećeg napada glavobolje, psihički problemi, neefikasnost I školi i poremećaji u odnosima sa okolinom – značajno narušavaju kvalitet života adolescenta sa migrenom.

close

U cilju prevencije psihičkih poremećaja, neefikasnosti i poremećaja kvaliteta života, vrlo je važno pravovremeno započeti odgovarajuću terapiju, tj. – javiti se svom lekaru, koji će je sam započeti ili uputiti adolescenta u specijalizovanu jedinicu za lečenje glavobolje.

Lečenje migrene u adolescenciji, baš kao i u drugim životnim dobima, sastoji se u izbegavanju provokativnih faktora i primeni higijsko-dijetetskih mera, lečenju samog napada glavobolje i lečenju migrene kao hronične bolesti.  Svakako treba izbegavati poznate provokativne faktore, ukoliko je to moguće,  dobro planirati obaveze i ostale aktivnosti, a pre svega, uz održavanje ritma spavanja i budnosti, uzimanje dovoljne količine tečnosti u toku dana. Napad glavobolje se leči primenom leka protiv bolova, koji je preporučio lekar. Uvek je korisno, ako je ikako moguće, da pacijent legne, smiri se, zamrači sobu i odspava.

Ukoliko je broj dana sa glavoboljom mesčno veći od 4, primenjuje se tzv. profilaktična (preventivna) terapija, čiji je cilj da se migrenski napadi prorede, oslabe i skrate. Kao profilaksa primenjuje se nefarmakološka i farmakološka terapija.

Nefarmakološke metode u lečenju migrene u svim životnim periodima, pa I u adolescenciji, su: tehnika relaksacije, biofidbek i psihoterapija.

Tehnika relaksacije i biofidbek terapija su usmerene na savladavanje tehika disanja i opuštanja telesnih mišića, sa mogućnošći kontrole uspešnosti ovih procesa posebnom aparaturom koja ovu kontrolu omogućava. Psihoterapijske metode koje se primenjuju su: psihoanalitička i psihodinamska, bihejvior, porodična, grupna, ali najradije kognitivno-bihejvioralna terapija. Lekovi koji se koriste u profilaksi migrene su: beta blokatori, kalcijum-antagonisti, antiepileptici i antidepresivi.

Izuzetno je važno pravilno vodjenje migrene u adolescenciji, jer je to period koji je već opterećen povećanom ranjivošću i nestabilnošću.  Takodje je tada lakše uspešno sprečiti pogoršanje ove relatiivno bezazlene, ali vrlo opterećujuće hronične bolesti, sprečiti nastanak komplikacija u vidu teško lečivih učestlih glavobolja, psihičkih smetnji i poremećaja kvaliteta života.  Sve navedeno pokreće “povratnu spregu” i vodi daljem pogoršanju stanja pacijenta.A ne zaboravimo, adolescent je buduća odrasla osoba, kod koje se biološki, ako je žena, migrena pogoršava, a u svakom slučaju se životne uloge umnožavaju, stres povećava…. i krug se zatvara.

Zato najvažnija poruka glasi: ako ste adolescent i imate glavobolje koje se ponavljaju, ili ako vaše dete ima opisane glavobolje, neophodno je obratiti se lekaru!