Glavobolje su jedan od prvih bolnih sindroma koji je tretiran akupunkturnim metodom. Na osnovu povoljnog efekta na dinamiku javljanja, intenzitet bolova, poboljšanje kvaliteta života uzeta je u razmaranje kao jedan od alternativnih postupaka u njihovoj profilaksi lečenju. Teorijski i istorijski okvir akupunkture egzistira milenijumima, stavljana je na česte provere usmeravajući njene poklonike u prikupljanju naučnih dokaza, koji su postepeno evoluirali od tvrdnje do efikasnosti i njene sigurne primene. Ulazeći u tumačenje patofiziologije TKM sve više se mogu naći elementi koji jasno koreliraju sa postavkama savremene medicinske nauke i učenja, ali se u TKM ”drugačije zovu”. Vremenom, kroz brojne eksperimentalne studije na životinjama, dobrovoljcima i na kraju bolesnicima ta nekompatibilnost stavova biva premoštena i zvanično akupunktura biva priznata od strane SZO sa listom indikacija za preko 300 oboljenja. Autori studija koje su se bavile praćenjem efekata akupunkture, smatraju da je povoljan terapijski odgovor nastupio usled: pojave placeba, koja je zastupljena kod osoba sa bolnim sindromom i osoba koje pored glavobolje imaju i druga bolna stanja; invazivnost prilikom tehničkog izvođenja akupunkture ima veći efekat od oralno uzetog preparata; glavni aspekt povoljnog efekta akupunkture proizilazi iz prethodno navedenog, a to je da primena ”lažne” akupunkture rezultuje poboljšanjima i pozitivnim terapijskim odgovorom da u nekoliko studija redukuje sposobnost statističke demarkacije u odnosu na ova dva modaliteta akupunkture. Svakako, evidentno je da oralno uzet lek ima slabiji efekat u odnosu na osobe koje su podvrgnute akupunkturnom tretmanu. Upoređivanje efekata akupunkture kod pacijenata sa migrenom, koji su tretirani genuinom i ”lažnom” akupunkturom, pokazuje da da nema statističke značajnosti u efektima. Naime, približno identičan odgovor je bio kod primene genuine i ”lažne” akupunkture po pitanju profilakse ≥40%, a prekid migrenskog ataka u ≥ 50%. Pitanje profilakse ogledalo se na manju frekvencu pojave migrenskih ataka, skrećenje trajanja ataka, manji intenzitet bola, redukovanje nauzeje i vomitacije, te u celosti smanjenje broja ”migrenskih dana”. Praćenje pacijenata u ovoj studiji je trajalo do 20 nedelja od sprovedenih akupunkturnih tratmana. Generalno posmatrano akupuntura ima svoje mesto u tretiranju bolnih sindroma, naročito glavobolja zato što je neškodljiva i ne manje efikasna u odnosu na poznate analgetičke preparate. Njena primena mora biti vezana sa strogo kontrolisane medicinske uslove.

 

 

Aleksandar Kopitović