Smatra se da tokom života 70-95% ljudi doživi glavobolju, a da od toga svega 5% njih ima potrebu da se obrati lekaru za pomoć.
U okviru međunarodne klasifikacije glavobolja definisano je preko 200 različitih vrsta glavobolja. Pored migrene i tenzione glavobolje koje su i najprisutnije primarne glavobolje u opštoj populaciji, glavobolja se često javlja i kao pratilac mnogih drugih stanja i oboljenja. Na primer veoma česte su potiljačne glavobolje kod osoba sa povišenim krvnim pritisakom, a nekada su prvi ili jedini simptom ove bolesti.
Lekovi takođe mogu biti uzročnici glavobolje, na primer nitroglicerin i njemu srodne supstance, pa je glavobolja česti neženjeni efekat lečenja angine pektoris. Bolesti sinusa, uha, oka ili vratne kičme, takođe se mogu prezentovati bolovima u predelu glave, a njihovim izlečenjem uglavnom se otklanja i glavobolja. Međutim neke vrste glavobolja ukazuju na ozbiljno pa čak i životno ugrožavajuće oboljenje i zahtevaju detaljnije ispitivanje.
Prva ili najintenzivnija glavobolja u životu, nagli ili eksplozivni nastanak jakog bola, praćen poremećajem stanja svesti, epileptičkim napadom ili neurološkim deficitom asocira na moguće moždano krvarenje, te zahteva što hitnije obraćanje lekaru. Kod bolesnika sa glavoboljom koja je praćena visokom temperaturom, mučninom, povraćanjem, bolovima u vratu, osetljivošču na svetlo, i ne prolazi na upotrebu običnih analgetika uvek treba misliti na moguću infekciju centralnog nervnog sistema, te se takođe savetuje obraćanje lekaru bez odlaganja.
Detaljnije ispitivanje se preporučuje i kod progresivne, novonastale glavobolje kod osoba starijih od 50 godina , kod bolesnika sa malignim oboljenjem ili AIDS-om kao i kod onih kod kojih se glavobolja javlja uvek posle fizilkog napora. Lekaru treba da se obrate i oni bolesnici koji pate i od dugogodišnjih čestih ili hroničnih glavobolja, sa ciljem da se započne preventivna terapija i izbegne samolečenje pa time i prekomerna upotreba lekova protiv bola.