Tenziona glavobolja je najčešća forma glavobolje, i smatra se da gotovo nema osobe koja je nije iskusila bar jednom u svom životu. Ova u literaturi poznata kao „stresogena“, „psihomiogena“, ili „obična“ glavobolja se javlja se u svim starosnim grupma, a prisutna je i kod oko 7% dece. Međunarodna klasifikacija glavobolja definiše je kao primarnu glavobolju, što znači da ona nije simptom ili pratilac nekog organskog oboljenja. Po mišljenju mnogih lekara ukoliko se javlja retko pre predstavlja neželjenu, usputnu neprijatnost nego pravu bolest. Međutim, visoka učestalost ove glavobolje predstavlja ozbiljan problem kako za bolesnika tako i za njegovog lekara. Od hronične forme pati 2-3% odraslih osoba, koje su teško funkcionalno onesposobljene svakodnevnim ili skoro svakodnevnim glavoboljama. Postavljanje dijagnoze tenzione glavobolje zasniva se prvenstveno na njenim simptomima. Po pravilu, kod ovih osoba je fizikalni i neurološki pregled normalan, kao i sva dopunska dijagnostička ispitivanja. Osnovne osobine bola su njegova obostrana lokalizacija, blaga do umerena jačina i nepulsirajući, stalan kvalitet , bez pogoršanja tokom uobičajne fizičke aktivnosti. Bolesnici se često žale ne toliko na bol, koliko na osećaj pritiska ili stezanja u glavi i vratu, u vidu ″trake oko glave″ ili ″kape″. Može biti prisutna blaga mučnina, ali nikad nema povraćanja i preosetljivosti na svetlost ili zvuk što su tipične karakteristike migrene. Glavobolja obično traje duže od 30 minuta, a ne retko može biti prisutna čak i do 7 dana u kontinuitetu. Odsustvo “ karakterističnih” osobina čini ovu glavobolju često neprepoznatom i zanemarenom , što može da ima posledice u vidu neadekvatnog lečenja. Obični analgetici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi su uglavnom efikasni u suzbijanju i prekidanju akutnog bola. Međutim kod osoba sa čestim tenzionim glavoboljama ovaj vid lečenja se ne preporučuje zbog velikog rizika od prekomerne upotrebe lekova i razvoja hronične, svakodnevne glavobolje izazvane upravo lekovima protiv bola. Umesto toga se savetuje izmena životnih navika bolesnika, sa osvrtom na redovno spavanje, ishranu, smanjenje konzumiranja kafe i alkohola, uvođenje redovnih rekreativnih aktivnosti . Farmakološke mere podrazumevaju višemesečnu redovnu primenu preventivne terapije sa ciljem smanjenja učestalosti i jačine glavobolja kao i potrebe za uzimanjem analgetika. Kao preventivni lekovi najveću efikasnost su ispoljili antidepresivi, a od nefarmakoloških mera prevencije fizikalna terapija, akupunktura, relaksacione tehnike, tehnike savlađivanja stresa i mišićne relaksacije „biofeedback“. Prognoza je veoma povoljna ukoliko se radi o epizodičnoj formi, a desetogodišnjim praćenjem bolesnika sa hroničnim tenzionim glavoboljama otkriveno je da preko 50% njih takođe više nema glavobolje ili se one javljaju ređe od jednom mesečno.