Neuropatski bol je, kako ga definiše Međunarodno udruženje za istraživanje bola (The International Association for the Study of Pain – IASP) onaj koji je pokrenut ili izazvan oštećenjem nervnog sistema. Osnovna biološka uloga bola je da zaštiti organizam od dalje povrede i ovaj zaštitni mehanizam je najjači neposredno posle povrede, traje neko vreme i, zatim, sa izlečenjem povređenog mesta prestaje. Kako je neuropatski bol posledica promene funkcionisanja, hemizma ili strukture nervnih ćelija, on nema svoju biološku opravdanost, niti svrhu, te se zbog toga naziva patološkim bolom. Ovaj bol ima neke svoje osobenosti po kojima se značajno razlikuje od bola koji se javlja kod povrede tela, na primer kada se neko poseče na oštar predmet. Neuropatski bol se javlja bez ikakve bolne draži ili davno pošto je bolna draž prestala da deluje, po toku je hroničan, što znači da traje mesecima, pa i godinama. Bolesnici ga opisuju kao osećaj žarenja, paljenja, trnjenja, sevanja ili žiganja. Draži koje su suviše blage da kod zdravih osoba izazovu osećaj bola kod obolelih od neuropatskog bola zbog sniženog praga nadražaja izazivaju bol. Čak i draži koje nisu bolne i našem telu dostavljaju drugu vrstu informacija kao što je dodir ili razlikovanje toplog i hladnog kod ovih bolesnika izazivaju osećaj bola. Dodir odeće ili posteljine, pa čak i pomeranje dlačica na telu povetarcem provociraju neprijatnost. U isto vreme, na obolelom delu tela smanjen je osećaj za dodir, toplo i hladno. Neuropatski bol je uporan i mučan, te iako ne mora da bude velike jačine ometa san, raspoloženje i remeti koncentraciju, tako da oboleli izbegava društvene kontakte i ima narušenu radnu sposobnost.

Neuropatski bol, magazin Nedeljnik, broj 1248, 04.12.2014. godine