Uvod

Dete sa glavoboljom još uvek predstavlja misteriju i uzrokuje strah, posebno u laičkoj populaciji, kao i nepoverenje – u dijagnozu i tumačenje prirode i uzroka tegoba, način lečenja i prognozu. Sve ovo uzrokuje ponekad lošu saradnju i odustajanje roditelja, traženje mnogih mišljenja i sl. I neki pedijatri su manje “senzitivni” na problem dečje glavobolje i prihvatanje dečje migrene, kao definisanog dijagnostičkog entiteta. U mnogim slučajevima se pristup glavobolji deteta završava isključivanjem lezionih stanja i dete se “šalje kući” sa rečima “nije mu ništa”, “ima mnogo obaveza”, “izvlači se“, “to je pubertet” i drugim. Dakle, ni ne stigne se do pravog lečenja i praćenja deteta sa migrenom ili drugom primarnom glavoboljom. A posledice su velike.

Ovakva situacija nije specifičnost naše sredine, kao što smo ponekad skloni da mislimo, već je univerzalna pojava. Zbog toga je u novom milenijumu od strane Evropskog i Internacionalnog udruženja glavobolja osmišljena, a podržana od strane Svetske zdravstvene organizacije – Globalna kampanja za smanjenje posledica dečijih glavobolja, tačnije za smanjenje tereta bolesti. U ovu kampanju treba da budu, a negde već uveliko i jesu uključeni lekari i drugi zdravstveni stručnjaci i zdravstveni radnici, naučnici i društvena zajednica.

Osvrnimo se ukratko unazad. Polovinom prošlog veka postavljen je konačni  temelj savremenih tumačenja primarne ili nesimptomatske glavobolje, ubrzo zatim su krenule prve opsežne studije, posebno epidemiološke, dečjih migrena i drugih dečjih glavobolja. Kao što je kolevka migrene odraslih Velika Britanija, u kojoj nastaju prve Klinike za migrenu, tako su to za dečje glavobolje, posebno u  istraživanjima, Finska i Švedska.

Poslednjih decenija postignut je značajan razvoj u dijagostici i terapiji primarnih glavobolja, ali u relativno uskim krugovima profesionalaca. Moglo bi se reći da je čak veći pomak napravljen na polju istraživanja no svakodnevne prakse. Iako nas prvi i veoma precizni opisi migrene  vraćaju čak do Hipokrata, tek je oko pola veka unazad glavobolja dobila “legitimitet” posebne bolesti a ne samo simptoma i izdvaja se kao posebna grana u okvitu neurologije.

Specifičnosti i priroda dečje glavobolje

Pre svega, čak i hitnije nego kod odraslih pacijenata, neophodno je odrediti uzrok, tj. prirodu glavobolje: da li je ona znak nekog drugog, težeg, čak po život ugrožavajućeg oboljenja (prvi strah roditelja) ili simulacija, preterivanje, izbegavanje (druga pomisao roditelja). Pomenuti prvi strah roditelja nije neopravdan, ali je takav slučaj izuzetno redak (moždani tumor, malformacija krvnih sudova ili drugo telesno oboljenje). Roditelji najređe pomišljaju na ono što je ustvari najčešće, na migrenu ili drugu primarnu glavobolju.

Migrena, pa naravno i dečja, jeste organski poremećaj, ali na ćelijskom, funkcionalnom, biohemijskom nivou, poremećaj neuro-vaskulogeni. Ona je  često  nasledna i činjenica o migreni ili drugoj, neodređenoj (nikada dijagnostikovanoj)  glavobolji roditelja ili srodnika olakšava dijagnozu. Neophodno je reći da na organsku osnovu migrene veoma mnogo utiču pre svega navike i ono što nazivamo higijensko-dijetetskim režimom, zatim detetovo okruženje, njegov  karakter, emocionalni svet, način ponašanja i drugi egzogeni činioci, faktori sredine. Kliničku sliku glavobolje uvek porgoršava stav roditelja, od previše brižnog do zanemarujućeg. Primer lošeg stava, tj. pogrešnog učestvovanja roditelja u dečjem problemu: otac 14-godišnje pacijentkinje kaže “juče smo imali glavobolju”. Naravno, dečja glavobolja je veoma mučna i za roditelja, što ipak nije razlog da se tako kaže! Ovo definitivno “zatvara krug” i pogoršava stanje.

Zaključak uvoda

Dakle, migrena ili druga primarna glavobolja deteta, kao i odraslih, u svojoj osnovi i na početku je bezazlen i lečliv poremećaj. Međutim, ako se ne započne lečenje, tačnije pravilan i jasno definisan pristup dečjoj glavobolji, velike su šanse da dođe do pogoršanja i pojave komplikacija i posledica bolesti: čestih i jakih napada, pojave komorbiditeta, najčešće iz sfere psihopatologije, i znatnog poremećaja kvaliteta života, kako samog deteta, tako i cele porodice.

O osnovama dijagnostike i terapije dečje migrene i drugih dečjih glavobolja, kao i komorbiditetu i poremećaju kvaliteta života, biće reči u sledećem nastavku.

Dr Mirjana Jovanović, mr sc., neuropsihijatar